BUNJEVAČKI JEZIK
Jezik zvaničenja
Bunjevački govor kao jezik zvaničenja u Bačkoj
Svako od nas koji zagledamo u arhivske spise 18 stoleća nalazi na akta sastavljena ilirski, tj. srpskohrvatski, jezikom koji nije ni jezik dubrovačkih političara i književnika, niti jezik čakavaca i kajkavaca, a nije ni jezik slavenosrpskih književnika kakvim se pisalo pre Dositeja i Vuka, i pre Gajevih Ilira. Taj ilirski jezik pre Vuka i Gaja trebaće proučiti naročito se interesujući za pitanje, gde je on postao. Nama se čini da ni Ugarska pridvorna kancelarija, ni Namesničko veće nisu imali koncipista ni prevodilaca za svoje iliričke uredbe, nego su ove tražili od županija. Ako bi to tako bilo, onda bi trebalo proučiti pitanje: ukoliko je postojao kancelarijski ilirski jezik, podjednak u raznim županijama Hrvatske, Slavonije, Bačke i Banata, i ukoliko su u tom kancelarijskom jeziku dolazili do upotrebe razni dijalekti spomenutih pokrajina.
To je krupno jedno pitanje koje mi ovde samo pokrećemo, bez pretenzija da ga i rešavamo. Prepuštajući pozvanijima da proučavaju pitanje jezika na kojem su se državne vlasti sporazumevale sa širokim masama jugoslovenskim u Vojvodini, mi ćemo ovde dati nekoliko primeraka tog ilirskog jezika birajući one primerke za koje možemo misliti da su nastali u Vojvodini, da su ih radili činovnici Bunjevci, bilo da su služili u županiji (u Bačkoj su Bunjevci činili većinu županijskog činovništva), bilo kod Komore koja je u Somboru imala svoju administraciju.
Prilikom konskripcije radi nove regulacije urbarialnih odnosa imalo je svako naselje odgovoriti na devet urbarialnih tačaka, na devet pitanja. Ta ćemo pitanja ovde saopštiti u onovremenom »ilirskom« prevodu, s odgovorima koje su konskriptori dobili u Petrovu selu bačkom.
In negotio urbariaii novem puncta examinis I. Comitatui Batsiensi incorporato Camerali tybiscano districtui ingremiatae cameraiis possessionis Petrovoszello.
1° Imade li zaszada kakova szpainszka uredba (:ili urbqrium:) zaradi daczie, iliti duxnoszti podajnika, i od kojeg vrimena?
Ad. 1 mum ovo miszto Petrovoszello budutyi da prosasztog vrimena oruxiem szlavnom domu ausztrianszkom u sztanyu militarszkom szluxilo jeszte; poszli pak godine 1751-e po miloszti caesaro-kralvevszkog velicsasztva za zaszluge didova, otacza i pak naše koi jos xivemo, iz sztanya voinicssztva u provincialszku uredbu pored izdatih szvoi voinicskoi potiszkoi kraini privilegiah nazvat jeszte Potiszkij District, i tako za urbarium nikakvu szpomenu neimamo.
2 do Gdi pak zaszad nikakove uredbe nie megyu podloxnikom i szpaijom dohodki goszpodszki zaktivaju li se po pogodbi ili contractu ili po obicsaju primlyenom? od kog pak vrimena obicsaj ovi primlyen jeszt. niszu li prie szadasnye pogodbe uregyena, druga uregyenya bila, i kakva, i od kad je szadasnye uregyenye duxnoszti pocsélo?
Ad 2 dum Niti za urbarium ni za kakov contract znamo.
3 tio Gdi niti uregyena urbaria, niti sze pogodbe nahode, iziskivanya szpainszka, po szadasnyem obicsaju, u csemu sztoie kada pak i kakvim nacsinom posztala ieszu?
Ad 3 tium Za Petrovoszelacskij grunt k nyemu pripoivsi i szkupa ujedinivsi osztalih pusztára i szelistanacza hatare tojeszt Paracsik Dolity imenovate zemlye, koi prisztoisze Vizesa Pusztari, takogyer od czile Vizesa Pusztare i od tala Pusztare Obornyacse i szelistancza Szijanica imenovatog, budutyi da czili Potiszki District koliko u ime Kontributiae platya od onog polu za grunt pored privilegiah platyati ima, i tako okrom 6 miszta, koja szu u pocsetak izdatih privilegiah za Sajkase zaderxata tojeszt: Sabaly, Mosorin, Titel, Lok, Villovo i Gardinovacz, osztala u privilegiah imenovata miszta u provincialszko sztanye uregyena imencze: Martonos, Kanischa, Szenta, Ada, Mohol, Petrovoszello, Becsei, Szenttamás, Turia, Földvár, Csurog, Goszpodincze. Gornyi Kovill, Dolnyi Kovill i iz ovog naszelyeno Kovill-Szent-Ivan imenovato szelo szkupa platyalo jeszt 20.000 f. i pram tim u ime arendae 10.000 forinti, posli pak od Districta izsztavlyena i vojnicssztvu megy Sajkase 1769 lita dometnuta miszta tojeszt: Csurog, Goszpodincze, obadva Kovillya i Szent-Ivan sza szvojom u sztanyu provincialskom datiom odlucsena jeszu, i tako osztala miszta Potiszkog districta Contributiu po repartitii magisztratszkoi ove godine 1771-e ucsinyenoi platyaju 18.565 f. arende pak 9282 f. za koju iszpuniti po repartitii imenovatog magistrata potiszkoga Petrovo-Szello platya u ime arendae 569 f 50 d. od litine, tojeszt: xita, ecsma, ovsza, proje, vina, pcsela iliti kosnicza davamo oszmiczu, za koju po ucsinyenom szvega Potiszkog districta contractu, okrom imenovatih Sajkasem pridatih mista, u provincialskom sztanyu obderxata miszta platyaju 6000 f. koju sumu za isplatiti Districta potiszkog magisztrat, tojeszt senatori litinu pribroivsi i popiszavsi na kersztine poriz iliti raszpisz ucsinivsi (:k tomu dometnuvsi po szaglasenyu privilegija od szvakog jagnyeta 3 kr.:) ovom misztu dopadlojeszt platiti 400 f. 81 1/2 d. godine 1770.
4° Koja i kakva dobrocsinsztva szvako oszobito miszto imade, ili pak zlocsinsztva?
Ad 4 tum Stosze dobrocsinsztva doticse ovo jeszu.
Hatar Petrovoszellszkoj sza ujedinyeni szelisti i szelisztanczi iliti paracsiczi szvake sztruke litinom kad je obilata godina rodi, i u tri verszte iliti cseszti (:tojeszt calcaturae:) xiteiyom moxe dopadnuti.
Koszatye livade valyano szino daju marvi probitacsno.
Marvenu pasu za tegletyu marvu, krave i ovcze muzare imamo.
Marveno poiste kadsze bare nepriszuse imamo podobno.
Vinograde novoposzagyene imamo, na koi lose vincze ragya.
Terscsarinu zadovolyno imamo kad voda ne topi.
Vode za kiszeliti tyeten i kudelyu probitacsne imamo.
U misztu imamo szuvacsa No. 6.
Imamo zaszad natrosak szelszkij od mehane fajdu 310 f.
Halaszinom kad vrime szluxi pomaxemosze.
Sto sze pak zlocsinsztva ticse ili ??????????? ova jeszu.
Budutyi da ubakad (de raro) turszke lagye dohode, tako kad nam litina rodi, sto od domatye potribe pritecse, za dobiti novacz voziti u Szegedin na 8, u Baju na 11 mira zemlye moramo.
Sumu nit u hataru nit u komsiluku imamo; nego od Dunava na 10 mira zemlye szkupim novczem (:i to ne szvagda:) dobavlyamo.
Niti s-kiriom (vecturis) nit rucsnim poszlom (:okrom podobnim vrimenom u hataru szebi radetyi:) pomaxemosze.
Za poiste marve okrom Tisze i bare u szelisti bunare na 4 i 5 fati duboke kopati, i szekom uczigurati moramo.
5. Koliko, i kakove oratye zemlye i koszatye jedan podloxnik czile sessie imade? i koliko pak szvako jutro oszobito posunskij mirova szemena prima? Na livada pak moxelisze i otava kosziti.
Ad 5 tum Ovdi sessia neima; snaxnij pak gazda proeszapivsi szvetri verszte oranya tojeszt calcaturae, ore jutara iliti danah 50, ukoszi pak kad je godina burna (humidus) vozova szina 35, otava sze pak kosziti nemoxe, szvako jutro potribuje 3 posunszka mirova szimena.
6° Kako szvakij podloxnik, i koliko dana i sz-koliko tegletye marve do szada kulukovao jeszt, igyenye pak na kuluk, i povratyenye jeli primano u kuluk ili nie?
Ad 6 tum Na goszpodszku sztranu orali nismo niti pak kulukovali; okrom kad i to dosad ritko komorszko vino na District razpiszano jeszt bilo, stonam je repartirato dovozilismo, i prazne szudove natrag odvozili.
7 mo Od kojega je vrimena devetak pocset, i od kakovi verszta davan jeszt, jeli pak devetak i u osztali ove varmegye szpailuczi obicsajan? Sto szu jost podloxniczi u drugi sztvari goszpodaru, ili szpaii preko godine davali?
Ad 7 mum Ni devetka ni deszetka ne dajemo, nego od litine u cslanku 3mu szpomenutu oszmiczu izplatyuemo.
8° Koliko imade u kojem szelu puszti sessia, ili podloxnicskij miszta? kroz koi uzrok, i tko takova miszta uxiva?
Ad 8 um Ovdi sessia jos nie bilo. zato pusti neima.
9° Xitelyi jeszuli szlobodna odlaza, ili szu vikoviti podloxnici?
Ad 9 num Kako u prvom punctu javili jeszmo; dugo vrimena oruxiem szvetli dom ausztrianszkij szluxiliszmo, poszli pak za zaszluge milosztivna privilegia dobili, temelyito ufamo, da pored privilegiah u szlobostini osztanemo.
Jovan Letity judex Josim Gagity
Tessa Goloigrity Stephan Zavissin
Petar Korov Jovan Paity
Stephanus Kernajacz notarius.
U devet punktova i odgovora na njih varošice Sente (oppidi Szenta) koje su 23 februara 1771 stilizovali Nikola Latinović de Borsod, sreski sudac, i Lovra Matoš (Mattos), jurasor Bačke županije, nalazimo drugi prevod latinskih pitanja koji dokazuje bar toliko da ta pitanja nisu jedanput prevedena za sve konskriptore, nego ih je svaki konskriptor prevodio po svom znanju i umenju. Tekst o Senti kao da je preveo pismeniji čovek koji se nije ropski držao latinskog originala, nego je dao slobodniji i razumljiviji prevod. Radi poređenja, saopštićemo neka od njegovih pitanja i odgovora:
mo Ima li ovo miszto za szada kakvi urbarium? Ako ima, kakvije? i od kojega vrimena pocseo, i uneszen jeszt?
do Ako li nejma urbarioma, podlozsnicsku duzsnoszt csineli podlozsnici i ukutyani po contractu ili po obicsaju kakvome? od kojega pak vrimena takovi obicsaj pocseo, illi contract ucsinyen jeszt szgoszpodarom zemalyszkim, a pria szadasnyega urbariuma i contracta nije li bio urbárium ili contract kakvi? i kada je pocseo szadasnyi obicsajni danak?
4 to Kakvu koriszt imadu sziditelyi od ovoga miszta i hatara, i kakve sze kvarnoszti nahode u ovome hataru?
Ad 4tum: Sto sze oratye zemlye doticse, od Brda do Tisze dva tala dobra jeszu, a po tretyem szlatine jeszu.
Koszatya zemlya na vlazsnoj godini dobra je.
Tersku za nassu potribu, kad rodi, zadoszta imamo, ali evo tretya godina kako netye da rodi.
Zaradi lana i kudelye, vode zadoszta imamo.
Dva vassara priko godine imamo, auguszta i novembra miszecza; ali od nyi szlabu pomoty imamo. E converso.
Kako szmo gori kazali pod Brdom oratye zemlye tretyi tal pod szlatinama sze nahodi, sto pak na Brdu oremo, zenilve szu divije i zsedne, i zato malo kad od oranya na Brdu fajdu imamo, budutyi da od szusse izgori, illi prpa (certa insecta, kaže latinski tekst) popije, takogyer ako sze dve godine szije, tretye ništa ne rodi.
Na koszatyoj zemlyi szusni godina szva trava izgori, i kosziti ništa ne mozsemo; passu malenu i tisznu imamo tako, da ni oratyi volova na-paszti ne mozsemo, nego kad oremo, dosztakrat raniti imamo; iz duboki takogyer bunara illi iz ardova pojimo.
Nikakve surame kod nasz ni na blizu nije.
Novacz niti Tiszom, nit kiriom, nit kopanyem dobávit moxemo.
U szuvacsa sz-konyszkim pogibelom (cum equorum ruina) mliti imamo.
Buduty da sume nemamo, tako ni zsirovine imati mozsemo.
…Ad 5tum: jedan gazda, koji szvoj plug imade, mozse imati zemlye oratye po 25 dana, a koszatye po 10 koszacza. Jedno pak jutro zemlye oratye po 3 mirova szimena prima, a otava sze nigda ne koszi, jerbo ne rodi, ako bi pak i mogla roditi, ne bi sze koszila, zašto marvi passe nemamo.
Toliko iz pitanja i odgovora o varošici Senti. dok je ona još bila gotovo čisto srpsko naselje. Jer, te su odgovore, 25 febr. 1771, potpisali ovi poglavari Sente:
Meleta Peičić birov
Duka Zubanov tanačnik
Krsta Slavnić eškut
Petar Branovački
Nikola Branovački
Gaja Bajac
Mihailo Barjaktarov
Živan Obradov
Joan Vukov
Dmitar Pavkov
Rácz János
Mélykúthi Nagy János
Ovamo spada i »pravi pcselah tirnarenja nacsin« koji je, najpre Namistnomu vichu, a potom i celoj »pridragoj domovini« štampom uputio njen »priponizan sluxbenik, Josip Toldy, kameralni inspektor«, iz Sombora, 12 svibnja 1789. U Toldyevu spisu koji obuhvata nešto preko 6 strana folija, govori se najpre o nezgodama za pčele koje su nastale izoravanjem pustara za nove kolonije i konstatuje se
da u Macxarskoj malo troshka potribujuche timarenje pcselah na toliko dan na dan gorje postaje, da oni, koji su do sada 50—60 koshnicah illiti ternkih pokazati mogli, vech mucs-no 4—5 imadu; i zato se kod nas meda i voska teshko samo toliko dobiva, koliko samima likarnicama za njihovu potribu zadovoljno bilo; a kamo da se tko uffati moxe, u takvima prigodama, shtogod od ovoga dohodka u inostranske vilaete prodati,, shto do sada mloge hiljade donashalo je.
Pored »csestih potopa, uzmloxanog naselenja i zlih vremena«, pomalaksanje pčela po Tholdyju ima još jedan uzrok: »tako kod pcselah, kako i u drugomu gospodarstvu smotreno jest, da je 6ta 7ma godina opchinito neplodna: dakle umloxane pcsele opet pomalaksaju.«
Da bi se to izbeglo, Tholdy predlaže dve mere:
»1vo, kada je potop, kada su zla vrimena, i druge ovim spodobne prigode, da bi se rojenje pcselah pripricsilo; 2go da se pcsele ne potuku«.
U duhu onog vremena, Tholdy i za pčelarstvo predlaže reforme i trudi se »iskoreniti duboko zakorenite pridsude«.
»Vrime je, da se onoga neutemeljitoga izgovora: ovako je i moj otac csinio, okane, i da se staroga timarenja nacsina vech nederxe. Zashtobo da mojemu ocu njegove njive gju-briti nije potribno bilo, ne slidi, da ni meni ne valja, ako drugacsie korist od njih imati xelim«.
A onda, u 13 tačaka, daje Tholdy savete pčelarima, kako da povećaju broj svojih košnica i korist od pčela.
1. Trnke neka se, u vrimenu rojenja ne postavljaju na blizu, pošto matica, kad izleti da se zaplodi, lasno može zabluditi i od drugih pčela ubijena biti.
2. Trnke kad roj puštaju treba »na dvi. tri strane razdiliti, i nato-liko mistah postaviti«, da se rojevi ne pomešaiu i medu sobom ne satiru.
3. »Ternku u kojoj malo pcselah imade, nikada ne valja roiti pustiti«.
4. Ako iz slabe trnke ipak izleti roj, treba ga u matičinu trnku vratiti, da bar ova bude »brez pogibelji«.
5. Isto treba činiti i ako trnka pusti drugi ili čak treći roj. pošto »trnke koje malo pcselah imadu. skoro svaki put poginu, jerbo njiov broj veoma slab jest, zabranu sebi na čilu zimu pripraviti«.
6. »Kasno rojechu ternku niposhto ne valja roiti pustiti, akochemo da roj, zajedno s maticsinom ternkom ne pogine*.
7. »Maleni rojevi ne imadu se sami po sebi ostavljati, nego dva tri ujedno sloxiti, da iz njih jaka ternka iziđe«.
8. ».Maleni rojklii, koji straxnji izlete, imadu se s takvima ternke,
9. Kada se sjedinjuie više nevaljanih rojeva, »pervi roichi imadu koje su po dobromu promotrenju slabe i brez matice najdene, popraviti i objacsiti«. se s pervima, drugi s drugima, a trechi s trechima sloxiti«, itd.
To su jedini načini na koje se mogu košnice ojačati, a ima i drugih. Najglavniji od ovih jeste: da se pcsele pri oduzimanju meda ne potuku, nego sačuvaju. Tako se već radi, kaže Tholdy, u trenčinskoj, turčanskoj, oravskoj i liptovskoj županiji, ali, o tom načinu se u ovom uputstvu Tholdyja ne govori. Svakako je ostavljeno za kasnija uputstva koja on obećava. I dotle pak, Tholdy je pozvao pčelare da sve svoje primedbe na njegova uputstva dostave »na slavnu bacsku Kameralnu Ad-ministraciu«, a on se »iz serdca rad zavezuje i.obechaje takvomu na pitanje njegovo odgovoriti«.
Kao što se iz citiranih tekstova vidi, ovo je uputstvo prevedeno vrlo dobrom štokavskom ikavkaštinom, a i pravopis je manje mađarski, a više pravopis slavonskih pisaca 18 sto-leća (nj kao i danas, a ne ??; eh, a ne ty za č; ?, a ne zs za ž; sh za š”, itd.).
Štokavskom ikavštinom štampan je oko godine 1772 Urbarium Marije Terezije koji smo mi videli onakav, kakav je 11 avgusta 1772, Andrej Sučić, sreski sudac bačke županije, regulisao u Begeču, selu futoškog spahiluka, u prisustvu spahijskog inspektora, Nikole Latinovića, i podložnika, samih Srba, stanovnika Begeča. Kod ovog urbariuma je najinteresantnije to, što znamo da je njegov srpsko-hrvatski tekst izrađen u Bačkoj. Naime, Namesničko veće je 1 decembra 1769 poslalo primerak novog urbariuma i naredilo Bačkoj županiji da ga prevede na ilirski jezik.
Tekst ovog urbáriuma je, rekosmo, štampan; ali mu je štampan samo onaj deo, čije su odredbe obavezne za sve spahije i za sve podložnike; a ostalo je prazno mesto za lokalne, običajem utvrđene odredbe. Ovo spominjemo zato što dokazuje da je i izvršilac nove urbarialne regulacije u srpskim, bunjevačkim i šokačkim selima morao znati srpsko-hrvatski, da bi štampane odredbe urbariuma mogao dopuniti upisanim odredbama lokalnoga karaktera. Ko je dopunio urbarium sela Begeča, da li sreski sudac, Andrija Sučić, ili njegov pristav, Emerik Vály, ne znamo. Možemo samo konstatovati da je pravopis i u štampanom i u dopisanom tekstu isto onako mađarski, kao i u navedenim odgovorima na devet urbarialnih pitanja.
Ali, da vidimo tekst novog urbariuma u »ilirskom« prevodu.
Na pitanje: šta je »podloxnik i!i pođajnik duxan davati svojemu zemalvskomu gospodinu«, odgovara novi urbárium da čitavoga kućišta podložnik (a za ?????, kao za selo prve klase, to znači podložnik koji od spahije ima 32 jutra oranice po 1100 kv. hvatova jutro) »svake ne-dihe jedan dan. od izhoda do zapada szuneza (eszapecs hod ovamo i onamo, takogver vrime od poehinka, i rane) zavoje marve i szvoi koli u vrime ??????, pak sza esetvero marve szvojom hranom i plugom szpa-iluki, poszlovati tJusantye biti; ako pak koi podajnik zaradi ??????????? esetvero marve szpomenutim naesinom oranye szversivati ne bi mogao, ooaki podajnik zdrugim szpregnuvssi jedan dan ??????, dva dana poszlom mora izversiti, ništa ??????? onaki teretan posztó szvakog oranya szamo jedan put duxan je uesiniti…
Svaki podloxnik, ne manye sztanovnik svoju vlasztitu kuchju ima-juchi arendu iliti bir priko godine neraziucsno zemalyszkomu goszpodinu forintu jednu u dvaput.
Svaki csitavoga kuchischa podloxnik goszpochini preko godine datiche: dva pileta, dva kopuna, dvanajszt jaja, maszla raztoplvenog jedan polics.
Visse ova szád izmetnuta davanya u skupa trideszet csitavoga kuchischa podloxniczi, jedan put u godini jedno tele ili miszto teleta gotove novce 1 forint 30 krajczara datichen.
Od szvake fele ploda zemlye (izvan od kuttyne bastye sijanya i roda) tako iz ptsela, jagancza, kozlicsa. koje one godine jeszu sze na-plodile duxni jeszu iztiniti devetak podloxniczi zemalyszkomu gospodinu dati.
Najzad, spomenućemo još jedan akt iz godine 1813, iako nas njegov sadržaj vrlo malo interesuje. To je naredba o lutriji koju je car Franjo izdao dvadeset i drage godine svoje vladavine, u Beču, a koja ima in fracto dva teksta, nemački i, recimo, bunjevački; nesumnjivo, poslednji tekst je namenjen svim Ilirima, tj. Jugoslovenima. Isto je tako nesumnjivo da je ovaj prevod nastao u Beču, a ipak je i štokavski i ikavski. Po tome i jest interesantan, jer dokazuje da ta štokavska ikavština nije uvek bunjevačkog porekla, nego je, može biti, postala kancelarijski jezik za sve Jugoslovene Austrije. Evo ulomka iz ove naredbe.
»Buducsi da smo spoznali, da dosadashnyega vrimena u Igri Lotterie obstojeni baratanya i obavlanya nacsin dostaputi uzrok biashe da se igrajucsoj obcsini s urednimah Originalcedulamih nije moglo svakiput zadovoliti… jesmo za dobro iznashli drugoga, za igrajucsu obcsinu prostiega, prilicsniega i sigumiega nacsina urediti… Iz ovoga indi uzroka ocsitujemo, i svimah na znanje dajemo, da sve pervashnye koje su obstajale Lotterije Naredbe jesu ukinute, i odregyujemo da bi u poslidnye nadospiucse vrime tako Derxanstva Lotterie kako i isti igracsi na slidecse naredbe pazili, ove obderxavali, i sebe polak oviuh Pripisa ravnali.«
Bečki ovaj pravopis, naravno, manje je mađarski (jedino cs = č i ny=nj), a više je jednak s pravopisom slavonskih pisaca 18 stoleća.
Toliko, zasad, o gornjem pitanju. Znamo za mogućnost da su zagrebački filolozi već pisali o kancelariskom jeziku namenjenom svim Jugoslovenima Austrije 18 stoleća, o njegovu poreklu i razvoju. Ali slutimo da upotrebu tog jezika u Vojvodini nisu proučavali, a naročito da nisu proučavali susret tog jezika sa govorom bačkih Bunjevaca. Zato smo i pokrenuli napred istaknuto pitanje bunjevačkoga govora u zvaničnim spisima Bačke županije; pokrenuli smo to pitanje, iako njegovo rešavanje zahteva mnogo obimnija proučavanja.
Autor: Vasa Stajić ( Glasnik Istoriskog društva u Novom Sadu. – ISSN 1451-2688. – 13, 1-2 (39-40) (1940), str. 162-168.)
